Predstavljamo Vam oksidne praškaste boje (pigmente) nemačkog proizvođača Bayer i češkog proizvođača Koltex. Našu ponudu pigmenata pogledajte u odeljku Asortiman/Oskidne boje za beton.
Kako se dobijaju i njihova namena?
Ovi pigmenti se dobijaju sintetičkim putem, iz oksida gvožđa ili oksida hroma:
- Pigmenti dobijeni iz oksida gvožđa (Iron oxide) su: crveni, kajsija, oker. žuti, braon i crni pigmenti. Oni imaju veoma snažnu boju, prekrivnu
moć, otpornost na svetlost i zaštitu. Ove boje nisu toksične i nemaju štetnog uticaja po zdravlje i životnu sredinu. One su otporne na alkane, vremenske uticaje i industrijski vazduh. Vatrostalne su, nezapaljive i imaju veoma dobru termičku otpornost. Mogu biti sintetičke i organske. Pronašli su svoju upotrebu kao ekonomični pigmenti u svim sferama farbanja. Ugavnom se koriste za farbanje betonskih elemenata kao što su behaton ploče, štampani beton, betonski crepovi i ostala betonska galanterija. Takođe se koriste za farbanje asfalta, keramike i plastike. - Pigment dobijen iz hrom oksida (Chromium oxide) je zeleni sintetički pigment koji ima veoma visoku tačku topljenja i zbog toga se često koristi kao aditiv pri
proizvodnji antikorozivnih i vatrostalnih površina. Zbog svoje veoma velike otpornosti i stabilnosti koristi se u građevini za istu namenu kao i pigmenti dobijeni iz oksida gvožđa. - Ultramarine, odnosno plavi pigment se nekada dobijao mlevenjem plavog minerala koji se retko nalazio u prirodi. Krajem 19. veka, nakon otkrića sintetičke proizvodnje ovaj način dobijanja plavog pigmenta se napušta. Danas se plavi pigment dobija žarenjem smeše kaolina, sumpora, sode, soda sulfata i ugljenika. Na ovaj način se dobija predivna plava boja velike otpornosti na svetlost koja nije otporna jedino na hlorovodoničnu kiselinu.
- Titanium dioksid (Titanum dioxide) je najpoznatiji beli pigment koji odbija svetlost i apsorbuje energiju UV zraka. Ove činjenice su mu omogućile da nadje svoju široku primenu u građevini.
